Pristojnost internet komunikacije nije jedini, ali je najočigledniji aspekt etike na internetu, a pristojnost nalaže da se držimo teme, poštujemo tuđe vreme, trudimo se da budemo jasni i sažeti.
Ako vas zanima etika na internetu, najbolje je da izguglate pojam „Netiquette“, kovanicu od engleskih reči „network“ i „etiquette“. A da biste uštedeli vreme i energiju, možete da pročitate i sažetak cele te priče, iz domaćeg ugla.
Tradicionalne etičke norme i netradicionalni internet
Etika kao naučna disciplina je filozofija morala i bavi se pitanjima motiva, ciljeva i normi ljudskog delovanja i moralnog rasuđivanja. Tradicionalne etičke norme potekle su iz običaja, kao i sama reč „etika“, i tiču se pojmova „moralno dobro“ i „vrlina“.
Međutim, internet je sam po sebi jedna veoma netradicionalna stvar, gledano kroz sve njegove aspekte – od infrastrukture i tehničkih standarda, preko pravnih i ekonomskih aspekata, sve do društvenih i kulturoloških posledica i promena koje je izazvao. I ljudi koji su osmisli i stvorili internet su sve drugo samo ne tradicionalisti. I oni koji se danas najviše bave internetom – iz zadovoljstva ili zbog posla, su daleko od tradicionalnih običaja i vrednosti. To samo po sebi nije ni vrlina ni mana, ali je jasno da internet ima neka svoja posebna pravila, koja, ipak, moraju da poštuju i neke opšte društvene norme građene vekovima.
U knjizi dr Jovana Kurbalije „Upravljanje Internetom“, u okviru tzv. društveno-kulturne korpe pitanja, pomenute su brojne oblasti koje na internetu moraju posebno da se poštuju: lјudska prava, politike sadržaja, privatnost, zaštita podataka, multijezičnost, multikulturalnost, mogućnost korišćenja različitih pisama, prava osoba sa invaliditetom, obrazovanje, bezbednost dece… Sve ove teme su veoma aktuelne, ali teško da za bilo koju od njih možemo da kažemo da nije utemeljena i u nekim tradicionalnim etičkim normama. Nažalost, ni ove potpuno savremene teme, kao ni neke druge pomalo zaboravljene, nisu uvek i svuda poštovane na internetu.
Etičke norme na internetu i digitalna pismenost
Internet, to jest virtuelni svet, nije ni bolji ni gori od realnog sveta. Ustvari, digitalni avatari savremenog čoveka su često samo mnogo očigledniji od njegove materijalne pojave. Nevaspitani i nepošteni su isti takvi i na internetu, čak su tamo „hrabriji“, pa te svoje nedostatke, uljuljkani u lažnu sajber anonimnost i nedodirljivost, izdašnije pokazuju. Naravno da to ima veze sa digitalnom nepismenošću i informatičkom neobrazovanošću.
Na primer, mnogi od tih internetskih huligana nemaju pojma da je svaka njihova aktivnost na internetu veoma laka za praćenje, jer za sobom ostavljaju kilometre digitalnih tragova sa svakim posećenim sajtom, poslatom e-mail porukom ili seansom na društvenom mediju. Tako da hakeri, spameri i hejteri ne mogu baš mirno da spavaju.
Neki od tih digitalnih tragova su ili zakonski dozvoljeni za čuvanje od strane internet ili mobilnih operatora, ili su prostim klikom na „I agree“ dugme na društvenim medijima i sličnim lokacijama sa registracijom postali legalni deo baze podataka neke velike internet kompanije. Nažalost, ima i onih digitalnih tragova koje neki pojedinci, službe ili kompanije potpuno protivzakonito beleže iz samo njima znanih razloga, što je takođe kršenje etičkih normi.
Niste sigurni šta vam treba za poslovni internet nastup?
Svakako treba da angažujte savetnika za digitalnu komunikaciju koji će da za vaše poslovne potrebe osmisli potrebne planove i/ili strategiju.
Kodeksi ponašanja na internetu i regulativa
Još od prvih dana postojanja interneta u današnjem obliku, Internet Society (ISOC) i Internet Engineering Task Force (IETF) kreirali su neka opšta pravila ponašanja na internetu. Tako je oktobra 1995. IETF objavio dokument „Netiquette Guidelines“, koji je posebno regulisao One-to-One Communication i One-to-Many Communication.
Pošto etika, pa makar ona bila i na internetu, više spada u ono što bi se zvalo „običajno pravo“, a ne obavezujući pravni akt, ispada da etika nije potpuno u domenu zakona, već više u oblasti opštih društvenih normi ili posebnih pravila koja važe samo u pojedinim organizacijama ili kompanijama.
Glavni akteri upravlјanja internetom u svetu su države, a ponajviše SAD u čijim rukama je trenutno nadzor nad globalnom strukturom interneta. Tu su potom privatne kompanije, civilno društvo, međuvladine organizacije, internet organizacije i akademske organizacije. Koliko je upravljanje internetom komplikovana stvar, može se najjednostavije videti na primeru onog suštinskog sastojka koji kruži kroz mrežu – SADRŽAJ. Govoreći o pravilima objavljivanja sadržaja na internetu, moramo da razmotrimo najmanje tri stanovišta: ljudska prava vezana za sloboda izražavanja, pravo države da kontroliše nelegalne sadržaje i tehnologije kao sredstva za kontrolu sadržaja.
I sad samo zamislite jednu sasvim moguću situaciju: lični a nedolični video snimak američkog građanina, koji je ukraden i stoji na sajtu neke antiglobalističke organizacije iz Venecuele, a sajt je hostovan na serveru u Kini. Ko je tu nadležan? Čije se zakonodavstvo primenjuje? Etički odgovor bi bio jednostavan, ali pravni odgovor bi morao da uvaži međunarodno pravo, međudržavne sporazume i lokalno zakonodavstvo. Svaka država ima sopstveno zakonodavstvo koje, u manjoj ili većoj meri, uvažava međunarodne norme.
Srpska internet etika?
Etika na srpskom delu interneta je u ozbiljnom problemu. Godinama je negovana nekultura internet galamdžija, čija se jedina stručnost ogleda u brzim rukama na tastaturi, brzom prihvatanju naopakih pogleda na svet i brzoj internet zaradi bez obzira na legalnost posla. Srećom, takve osobe su mnogi odavno prozreli, tako da je njihov uticaj u opadanju.
U te neetičke pojave na domaćoj internet sceni, spadaju i domejneri (tapkaroši internet domena sa tuđim brendovima), trolovi (raspirivači besmislenih rasprava radi odvlačenja pažnje) i botovi (ubeđeni i/ili plaćeni pisci hvalospeva/optužbi u komentarima na medijskim portalima). Tu su i njihovi, ipak protivzakoniti, drugari zvani hakeri (prekršioci Krivičnog zakonika), spameri (prekršioci trgovačkih i komunikacijskih zakona) i hejteri (prekršioci antidiskriminacionih zakona). Ne treba da zaboravimo ni spin doktore, koji narušavaju dostojanstvo, pa čak i ličnu bezbednost pojedinaca, objavljujući najčešće na internetu užasavajuće i neproverene detalje o tuđim životima, samo zato što to doprinosi njihovom profitu, uticaju ili političkom cilju.
