Retko koja oblast savremenog ljudskog delovanja je tako multidisciplinarna kao internet. Zbog toga i profesionalna izrada veb-sajtova za ozbiljne kompanije, organizacije i institucije podrazumeva mnoštvo aspekata: zaštita robne marke, autorska prava, zaštita privatnosti, zaštita potrošača, elektronska trgovina, web-standardi, sajber bezbednost…
Mnogi ne shvataju da se izrada web-sajta ne sastoji samo od brige o sadržaju, dizajnu i tehnologiji. Uglavnom, malo je domaćih web-sajtova koji imaju sva ta tri elementa osmišljena, oblikovana i realizovana na pravi i potpuni način. To jest, iza kvalitetnih sajtova je veoma jasno da stoji neko ko strateški razmišlja o svim aspektima internet prisustva.
A na današnjem stepenu razvoja interneta sadržaj, dizajn i tehnologija odavno nisu jedino o čemu treba da se brine pri izradi web-sajtova. Krenimo redom…
Web-sajt – zanimacija za sve sektore firme
Od petljanja u izradu web-sajtova u firmama mnogi se trude da pobegnu. Ali, onima iz sektora za marketing i sektora za IT to najčešće ne uspeva, jer ostali sektori nemaju pojma „o tom Internetu“. Tačnije, ostali sektori nemaju pojma koliko to što rade ima deeeeebele veze sa „tim internetom“.
OK, za marketingaše, PR-ovce i ostale komunikatore je potpuno jasno šta bi radili oko web-sajta firme: kreiranje sadržaja, rad na dizajnu, briga o brendu, promocija kroz sve kanale komunikacije… Oni iz IT sektora isto tako lako pronalaze sebe u web-sajtovima: nadmudrivanje sa programerima, briga o hostingu, glavobolje oko sajber bezbednosti, podešavanje e-mail naloga, otvaranje naloga za pristup onima iz marketinga…
Ali, njihove kolege iz prodaje, a bogami i oni iz pravnog sektora, često žive u zabludi da web-sajt ne pripada i njihovom dvorištu. I zaposleni u prodaji imaju pune ruke posla oko web-sajta, jer mnogim firmama je on i online prodavnica, ali sa posebnim zahtevima vezanim za elektronsku trgovinu i elektronska plaćanja. Drugovi pravnici u opisu svog posla imaju i zaštitu žigova (iliti robnih marki), a samim tim, ako su loše sreće, i borbu za internet domene koji su neki drugi bespravno registrovali. Trebalo bi da brinu i o autorskim pravima vezanim za internet sadržaj firme koji se objavljuje. U stvari, zanimacija za pravnike tek sledi u nastavku…
Niste sigurni šta vam treba za poslovni internet nastup?
Svakako treba da angažujte savetnika za digitalnu komunikaciju koji će da za vaše poslovne potrebe osmisli potrebne planove i/ili strategiju.
Pravite sajtove – poštujte propise
Prilično je nepoznat podatak da spisak domaćih zakona koji imaju manje ili veće veze sa web-sajtovima sadrži najmanje sledeće:
- Zakon o oglašavanju
- Zakon o elektronskoj trgovini
- Zakon o elektronskim komunikacijama
- Zakon o zaštiti potrošača
- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
- Zakon o autorskim i srodnim pravima
O značaju nekih od pomenutih zakona za nastup na Internetu, pročitajte tekst o (ne)spamovanju.
A ako je neki internet sajt ili portal uređivački oblikovano elektronsko izdanje nekog medija, onda za njega važe i:
- Zakon o elektronskim medijima
- Zakon o javnom informisanju i medijima
I tu nije kraj propisima, jer moraju da budu poštovani i Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena, a u slučaju domenskih sporova i Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena.
Državni veb-sajtovi – posebna pravila
Ne, ne radi se samo o Zakonu o javnim nabavkama i tenderskim uslovima za dobijanje poslova izrade web-sajta za neki državni organ. U malo poznatom dokumentu zvanom Smernice za izradu veb-prezentacija organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave, jasno su popisani svi zahtevi koje državni veb-sajtovi moraju da zadovolje.
Najpre, obavezno je da budu na nacionalnom internet domenu – ccTLD, u konkretnom srpskom slučaju domena .RS, to jest poddomenskog prostora .GOV.RS, namenjenog upravo za državne organe. I vizuelni identitet sajta mora posetiocima jasno da poručuje da se nalazi na veb-sajtu državne institucije, uz korišćenje palete boja iz državnih obeležja – zastave i grba.
Osnovna jezička verzija državnih sajtova mora da bude na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, uz automatsku translitercaiju na latinicu. Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom predviđa poštovanje ePristupačnosti, to jest dostupnosti sajta i osobama sa različitim oblicima invaliditeta ili posebnih potreba. I, naravno, neophodno je da postoji upućivanje posetilaca na portal eUprave i opis elektronskih usluga koje su tamo pružene.
Pa, sledeći put razmislite kome dajete priliku da se igra sa vašim sopstvenim internet medijem…
