Заблуде о ћирилици на Интернету

Jedinstven eksperiment u časopisu PC – prvi put u ovom milenijumu čitaćete tekst napisan u potpunosti ćirilicom. Krećemo, један, два, три…

Заблуде о ћирилици на Интернету

Autorski tekst Lazara Boškovića, PC press

PREUZMITE: Заблуде о ћирилици на Интернету (PDF, 161 KB) ili čitajte u nastavku:

Od 1. juna postojaće i ćirilička verzija evropskog domena .EU, koja se piše .ЕЮ. U tu čast priredili smo jedinstveni eksperiment u časopisu PC - prvi put u ovom milenijumu čitaćete tekst napisan u potpunosti ćirilicom. Krećemo, један, два, три...

Добро је, још увек можете да разумете овај текст, што значи да је ваш когнитивни систем правилно подешен и за ћириличко писмо! Честитамо. Међутим, из лоше обавештених извора сазнајемо да Гугл не воли ћирилицу, да нема довољно ћириличких фонтова, да је тешко претварање текста из латинице у ћирилицу и обрнуто, да друштвене мреже не раде са ћирилицом и да је ћирилица слабо заступљена у садржају интернет сајтова у свету.

За оне који 27. јануара нису присуствовали догађају названом „Ћирбастерс“, посвећеном разбијању погрешних митова о ћирилици на Интернету, у организацији Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС), у наставку следи прича о тих пет митова.

Cirbasters_infografik

1. Гугл не воли ћирилицу...

Прилично нетачно... Претрага на ћириличком писму са територије Србије чак има и становити приоритет на Гуглу, али је потребно да садржај интернет сајта буде адекватно технички описан, да би Гугл знао о ком језику и писму је реч. Наиме, веб странице би требало у свом коду да имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или латиница, што већина домаћих сајтова нема. Такође, Гугл као званично писмо за српски језик подразумева ћирилицу, што се најбоље види при коришћењу његовог алата за превођење.

2. Нема довољно ћириличких фонтова...

Релативно нетачно... Ћирилица је писмо које је распрострањено у великом делу светске популације и зато постоји мноштво ћириличних фонтова. Постоје стотине ћириличких фонтова, од оних системских који стижу са оперативним системом и програмима, преко оних домаће производње, а скоро 10% Гугл фонтова има и ћирилицу.

Међутим, постоје и одређени графички проблеми код неких ћириличких фонтова, попут неправилних курзива (италик, по српски :) ), за слова „г“, „д“, „п“ и „т“, па се уместо српске варијанте појављује руска. Узрок тога је што се наше варијанте курзивних слова не налазе у кодним странама у којима је смештена ћирилица, а решење проблема је омогућено преласком на уникод распоред и Open Type формат у коме су наши облици курзивних слова у тзв. зонама за приватну употребу. О свему томе детаљна информација постоји на сајту „Типометар“ (tipometar.org), где може и бесплатно да се преузме десетак квалитетних домаћих фонтова.

3. Тешко је претварање текста из латинице у ћирилицу...

Наравно, када је то погрешан приступ... Лакше је да се ћирилица пресловљава у латиницу, јер тада нема забуне шта да остане у оригиналу на латици или било ком другом писму. То се ради бесплатним алатима за транслитерацију, који су уграђени у MS Office или у CMS сајта, као и помоћу оних који су доступни онлајн или као мобилне апликације. Транслитерација (илити пресловљавање) је масовно присутна на свим платформама, тако да је њено некоришћење одраз озбиљног непознавања савремених технологија.

4. Друштвене мреже не раде са ћирилицом...

Срећом, то је давна прошлост... Друштвене мреже одавно раде и са ћирилицом - корисничка имена могу да буду ћириличка, интерфејс им је на ћирилици, постови су на ћирилици, чак могу да се користе и #хештегови. Чак је и пожељно да се комуникација на друштвеним мрежама обавља ћирилицом, јер поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују му језичку компоненту, па често текстовима писаним српским језиком, а на латиничком писму, додељују хрватску одредницу.

5. Ћирилица је слабо заступљена у садржају интернет сајтова...

Статистика тврди супротно... Руска ћирилица је друго најзаступљеније писмо на свету на Интернету после енглеског алфабета, а пре јапанског, кинеског и осталих писама. Постоје процене да је на српском интернет простору однос латинице и ћирилице на сајтовима 70% према 30%.

Ћирилица је српско писмо и, уз одређене модификације, у Србији се користи од 11. века, те га не треба везивати ни за веру ни за политику, већ искључиво за српски језик. Поштујући општа цивилизацијска начела, UNESCO је 2003. усвојио препоруку којом се сугерише промоција и равноправно коришћења различитих језика и писама у оквиру глобалне интернет мреже.

Светски интернет домени на ћирилици

Поштујући своја национална писма, до сада је тридесетак земаља одлучило да уведе и националне интернет домене на својим писмима (Internationalized Domain Name – IDN), међу којима су и све највеће земље света у којима се не користи латиничко писмо (Русија, Кина и Индија), као и многе арапске и азијске земље. После руског .РФ, Србија је друга земља која је добила свој ћирилички домен .СРБ. Потом је Украјини додељен домен .УКР, Казахстану домен .ҚАЗ, Монголија је добила .МОН, Македонија .МКД, Белорусија .БЕЛ, а Бугарској је одобрен .БГ. У међувремену су и стари генерички домени .COM и .ORG добили и своје ћириличке верзије – .КОМ и .ОРГ, а поред већ поменуте ћириличке верзије европског домена .EU, која се пише .ЕЮ, на листи интернет домена највишег нивоа већ пар година постоје и ћирилички домени .СAЙТ, .РУС, .ДЕТИ, .ОНЛАЙН, .МОСКВА и други.

Међу њима, наш национални ћирилички домен .СРБ је једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом се, за разлику од, рецимо, мноштва домена на енглеском алфабету, недвосмислено изговарају управо онако како су и написане.

Међутим, највећи проблем који тренутно имају сви IDN домени, па међу њима и наш ћирилички .СРБ, је немогућност да адреса е-поште буде у потпуности исписана на локалном националном писму, то јест и са леве стране знака "@". Решавање тог проблема за сва писма која имају и не-енглеска слова је у току, а то је и најбитнији узрок смањеног интересовања за .СРБ домен.