Najčešće zablude internet preduzetnika

Najčešće zablude internet preduzetnika

Oni koji tek kreću u svet sopstvenog biznisa, a imaju određena iskustva u internet poslovima, nažalost imaju i veliki broj pogrešnih pretpostavki kako to u praksi funkcioniše. Osnovna zabluda većine njih je da postoji nekakav posebni pravni okvir, specijalno namenjen njima - jer su oni "likovi koji rade nešto na Internetu".

Nigde na svetu, pa ni u Srbiji, ne postoji posebno offline i online pravo. Zakoni podjednako važe za sve, a to što se neki poslovi obavljaju samo ili uglavnom preko Interneta, ne znači da mogu da se ignorišu osnovne stvari u poslovanju: registrovanje firme, knjigovodstvo, poreske prijave... Tačno je, postoje i zakoni koji olakšavaju neke poslove koji su vezani za Internet, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Privredno društvo ili preduzetnik?

Da li da budem privredno društvo ili preduzetnik - prvo je što se pitaju početnici. Osnovna razlika između ova dva pravna poslovna oblika je što preduzetnik ima status fizičkog lica i za sve obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom sopstvenom imovinom. Nasuprot tome, privredno društvo ima status pravnog lica, tako da na primer DOO odgovara samo imovinom firme u granicama uloženih početnih sredstava (osnovni kapital društva, verovali ili ne, iznosi najmanje 100 dinara).

Preduzetnici mogu da paušalno plaćaju porez na dohodak građana ukoliko imaju godišnji promet manji od tri miliona dinara, a ne moraju da budu u sistemu PDV-a sve dok im godišnji promet ne pređe osam miliona dinara. Takođe, paušalni preduzetnici mogu i sami da vode prosto knjigovodstvo, za koje im i nije potreban knjigovođa, što znači 50 do 100 EUR manje fiksnih mesečnih troškova.

Inače, i privredna društva i preduzetnici imaju registrovanu pretežnu delatnost, ali mogu da obavljaju i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, to jest za koje zakonima nisu propisani neki posebni uslovi poslovanja i registrovanja. U praksi to znači da ako se registrujete za, na primer, računarsko programiranje, ništa vas ne sprečava da se bavite i odnosima s javnošću. Međutim, ne možete da se bavite i delatnostima turističkih agencija, bez obzira na to što biste da to radite "samo preko Interneta", jer je za to potrebna posebna registracija i ispunjenje posebnih uslova.

Realni identitet i sajber identitet

Razmotrimo primer jedne internet prodavnice. Šta je najbitnije prilikom online kupovine? Verovatno je potencijalnim kupcima najbitnije uverenje da je taj prodavac na Internetu realno postojeća firma ili osoba, a ne izmišljeni internet subjekat za internet prevare. A poverenje između kupca i prodavca na Internetu gradi se i kroz mogućnost da se verodostojnost prodavca lako proverava. Virtuelne internet prodavnice koje imaju istaknute kompletne kontakt i registracione podatke (adresa sedišta, telefoni, naziv firme…), svakako ulivaju više poverenja od onih koje možete da kontaktirate samo putem e-mail adrese na nekom od besplatnih globalnih e-mail servisa ili nekog broja mobilnog telefona.

Na Internetu je veoma bitna reputacija, jer se teško stiče, a lako narušava. Želite da vam kupci veruju i kupuju u vašoj online prodavnici? Onda nemojte da im otežavate put do poverenja. Ne koristite razne opcije za namerno sakrivanje podataka o registrantu naziva svog internet domena. Još bolje - registrujte nacionalni .RS domen, jer njega ne mogu da registruju neidentifikovane firme ili pojedinci, što kupcima pruža veći stepen pouzdanosti i bezbednosti, smanjuje mogućnost online prevara i lažnog predstavljanja.

Ne zaboravite i da pravovremeno zauzmete svoj željeni naziv na profilima i stranicama na društvenim mrežama. Ali ne zaboravite i da se sajber identitet, ipak, prvenstveno gradi na sopstvenom sajtu, na sopstvenom internet domenu, jer ste samo tako gazda svog internet prisustva.

Pogodnosti za internet poslove sa inostranstvom

Zvuči pomalo neverovatno, ali i domaće zakonodavstvo predviđa i neke olakšice za poslove koji se obavljaju elektronskim putem, to jest preko Interneta. Naime, Zakon o porezu na dodatu vrednost predviđa mogućnost da za određenu vrstu usluga, među kojima su i usluge izvršene elektronskim putem, ako klijent ima sedište u inostranstvu, na te usluge se ne zaračunava PDV.

U Pravilniku o utvrđivanju usluga pruženih elektronskim putem propisano je koje vrste usluga se smatraju uslugama pruženim elektronskim putem. U njih spadaju isporuka i održavanje web strana, isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme, isporuka slika, tekstova i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, isporuka audio i video zapisa i igara, isporuka emisija i događaja u toku ili nakon snimanja, kao i usluge iz oblasti učenja na daljinu. Za sve ove usluge ne zaračunava se PDV, ako je klijent iz inostranstva, a na račun se stavlja napomena o odredbi Zakona na osnovu koje nije obračunat PDV.

Nabrojane usluge smatraju se uslugama pruženim elektronskim putem, ako su pružene uz korišćenje sredstava elektronske komunikacije (npr. isporuka slika, tekstova, informacija, filmova, muzike... putem Interneta). Međutim, ako sa klijentom samo komunicirate putem elektronske pošte radi dogovora oko obima neke usluge, njene cene ili rokova, to ne znači da je takva usluga i pružena elektronskim putem.

autor: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP