Tajne internet pretraga i Gugla

Tajne internet pretraga i Gugla

Pretraživačka internet mašinerija... sveprisutni pomagač i usmerivač naših svakodnevnih životnih odluka, koji mnogi, nimalo slučajno, poistovećuju sa Guglom. Kako pretraživačka mašinerija funkcioniše ispod haube, možemo li da utičemo na njen rad i šta da radimo sa gomilom podataka koji nam stižu od nje?

Ne, ovaj tekst neće dati odgovore na sva ta pitanja. Pravo mesto za ta saznanja je da pogledate video snimak sa najveće i besplatne, 8. godišnje konferencija o Internetu u Srbiji - DIDS 2017, održane 7. marta, pod sloganom „Tajne internet pretraga: Traži, Nađi, Poseti“. Preporučujemo da krenete redom, najpre Gary Illyes, analitičar vebmaster trendova u kompaniji Google:

Kao i prethodnih godina, kreativno rešenje za DIDS radili su Lazar Bošković (AgitPROP), kreativni direktor, i Miodrag Veselinović (Metropolis), kao art direktor. Za organizaciju događaja i odnose s medijima zadužena je Dragana Pešić – Lević (Blink), a u ime organizatora o DIDS-u brinu Predrag Milićević i Jelena Ožegović.

Tekst koji sledi je sažetak onoga što su na DIDS-u ispričali uvodni predavači Gari Iješ (Gary Illyes), analitičar vebmaster trendova u kompaniji Google Inc, i Lazar Džamić, do nedavno šef Guglovog ZOO tima za brend strategiju u Londonu, kao i učesnici panel diskusije koju je moderirao Ivan Rečević, konsultant i Google Partners trener.

Iz ugla Gugla

Mnogi ne znaju da Gugl ne daje svima iste rezultate pretrage. Na primer, ako dve osobe, jedna u Beogradu, druga u Londonu, ukucaju u polje za pretraživanje potpuno isti pojam, recimo „internet“, dobiće prilično različite rezultate... Ovaj u Beogradu dobiće listu sajtova koji su pretežno na srpskom jeziku, na nacionalnom .RS domenu, sa firmama koje se u Srbiji bave internet biznisom, sa lokalnom Guglovom mapom, lokalnim Guglovim oglasima, lokalnom ponudom sličnih pretraga... E, da, i sve to upakovano u lokalni Guglov interfejs na srpskom. A onaj u Londonu dobiće sve to lokalizovano, ali iz ugla Ujedinjenog Kraljevstva. Zašto? Gugl želi da svojim korisnicima pruži maksimalno relevantne informacije i logično pretpostavlja da su nekom ko pretražuje iz Beograda (što Gugl jako dobro zna) potrebni lokalni internet provajderi i sva ostala lokalna pisanija na temu „internet“.

Da budem potpuno precizan, čak i ako dve osobe iz Beograda pretražuju isti pojam, moguće je da im rezultati pretrage budu manje ili više različiti. Kako? Sve zavisi od toga ko je od njih dvoje u trenutku pretraživanja ulogovan na Guglove servise, jer tako Gugl dobija dopunske podatke o korisniku, njegovim preferencijama, navikama, istoriji pretraživanja, polu, godinama... I to nije sve. Čak iako nije ulogovan, možda ima zapamćene „kukije“ u svom pregledaču, a nije nebitno i sa kog i kako podešenog i preko čega na Internet povezanog računara to radi... Sve u svemu, ako ste ushićeni zbog toga što je neki vaš sajt uvek na prvoj strani pretrage, ne budite lenji (pre nego što se pohvalite naokolo), pa sve to proverite i na nečijem tuđem računaru, negde drugde lociranom.

Tajna Guglovog algoritma pretrage je verovatno najstrožije čuvana tajna na svetu, ali neke činjenice su dobro poznate i potvrđene. Adresa internet sajta, to jest njegov domen, prvo je parče koda koje Guglov algoritam vidi. Ako je to lokalni domen, na lokalnom jeziku i lokalnom hostingu, taj sajt ima veće šanse za bolje pozicioniranje u rezultatima pretrage. Kao, na primer, google.rs i svi bitni svetski brendovi koji skoro uvek imaju i nacionalne interenet domene za svaku od zemalja poslovanja.

Nađi me lako

Na koje sve načine posetioci saznaju za neki internet sajt? Ako zavirimo u Guglovu analitiku, videćemo pet mogućih kanala putem kojih posetioci dolaze na sajtove. Najpre, to su direktne posete koje nastaju tako što posetilac direktno ukuca neku adresu u internet pregledač ili je već ima sačuvanu u istoriji pregledača. Drugi kanal je organska pretraga, sa svima omiljenim besplatnim rezultatima pretrage na Guglu, koji u mnogome zavise od Search Engine Optimization (SEO), prevashodno bazirane na optimizaciji sadržaja sajta. Treći način su društveni mediji koji, putem šerovanja sadržaja, dovode veliki broja posetilaca na sajt. Četvrti kanal dolaska posetilaca je referentni priliv, kao saobraćaj koji dolazi sa veb sajtova koji nisu društvene mreže. I peti su plaćeni kanali, sa kojih saobraćaj stiže zahvaljujući plaćenom oglašavanju na Internetu.

Mnogi pate od nerealne želje da se nađu na prvoj strani Guglove pretrage. Teoretski je to moguće za svaki sajt, samo ne baš i za sve ključne reči, jer u mnoge svima poznate i od svih tražene ključne pojmove je uloženo mnogo para, vremena i SEO rada. Za SEO početnike, vredi da zapamte da su Guglu posebno bitni naslov (title tag) i opis web strane (meta description), a oba se i pojavljuju u rezultatima pretrage. Sadržaj sajta treba istovremeno da bude zanimljiv za posetioce, a prilagođen za pretraživačku mašineriju, što nije lako uskladiti. Uspeh u pretragama se postiže pisanjem teksta koji sadrži željene ključne reči, pravilno formatiranim naslovima i podnaslovima u tekstu, ali i optimizacijom ilustracija i priloga, počev od smislenog naziva fajla, opisa slike (alt text), kao i teksta ispod nje (caption). Brzina učitavanja sajta je vrlo bitna za SEO, pa treba pravilno obraditi slike (dimenzije, kompresija, vrsta fajla), optimizovati kod, keširati sajt... Posebnu pažnju zaslužuje i geotargetiranje u webmaster alatima.

Zaključak

Gugl želi da vas pronađe, ali morate da mu pomognete zanimljivim i originalnim sadržajem, formatiranim na pravi način.

 

autor: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP